Skip to main content

Boka Kotorska – moje mesto za odmor

Došao je maj mesec i razmišljate da krenete na more? Nema gužve, nije vrućina, temperature mora tu negde oko 25 stepeni celzijusa, zašto da ne? Boka Kotorska je idealna, smeštaj je lako naći i to za male pare, čak i za 5-6€ po danu.

Prijatelji i svi oni koji su imali prilike da pogledaju moje fotografije na društvenim mrežama i story-je nisu krili oduševljenje, te sam odlučila da sve to smestim u jedan blog post. Emocije koje su me preplavile dok sam krstarila Bokom jednostavno su se utapale u fotografije, ja drugo objašnjenje nemam. Drago mi je zbog toga, jer, sam nakon 20 godina vratila ponovo Boki. Evo šta sam pronašla nakon toliko godina.

Stacionirali smo se ovog puta u Risnu, malom mestu u Boki, nedaleko od Perasta (nekih 5 minuta autobusom). Risanski zaliv, sa svojom lukom, u samom je gornjem uglu Boke Kotorske, prelepo malo mesto sa dve plaže i par finih restorančića, crkvom, trgićem, gradskim parkom, školom, tri supermarketa, domom zdravlja i apotekom.

Risan je preslatko, skriveno mesto za odmor, bez buke ali i odlično pozicionirano ukoliko kao i mi volite sadržajan odmor sa dosta obilazaka.

Odavde možete stići svuda. Bukvalno vam je sve na dlanu, cela Boka, možete svakoga dana obići po neko mesto i vratiti se nazad. Cene autobuskih karata su od 1 do 2€ u lokalu, a bus na relaciji Kotor – Kostajnica ide svakih sat vremena. Od znamenitosti u Risnu treba da posetite crkvu sv Apostola Petra i Pavla, Rimski mozaik. Restorani su pristojni, hrana nije skupa osim ribe koja je malo skuplja (obratite pažnju cene u restoranu su često iskazane za 100g ribe, porcija je naravno višestruko veća), kuvati možete ali se često ne isplati, ako vas je dvoje. Restorani Hypnos (odlična teleća čorba), Hypnos 2 (pice), Risan i Gril MM (u samom parku, kraj crkve). Pijaca je nedeljom na trgu i to nismo stigli da obiđemo, kažu da bude raznovrsna ponuda domaćih proizvoda, ali nismo stigli baš sve.

Cenovnik jednog od restorana u Risnu

Ono što želim da vam kažem je da se situacija od mog poslednjeg boravka u Crnoj Gori jako promenila. Usluga u restoranima, samoposluzi, svuda gde sam bila izuzetno predusretljivo osoblje, konobari koji su ljubazni, jelo se čeka malo duže ali se ljudi jako trude da budu ljubazni i da se osećate prijatno. U jednom momentu sam u Perastu imala utisak da se nalazim na Mikonosu, toliko je prizor bio neverovatan, stolovi aranžirani, govori se engleski i ruski. Čistoća je na zavidnom nivou! Na ulicama je sve uredno i čisto, kante za smeće sređene, neverovatno. Boka je sijala. Ja sam verujte prijatno iznenađena.

Poseta Kotoru nam je bila trećeg dana boravka, grad koji je predivan, gde morate otići barem na ceo dan, jer svaki ćošak svaka kuća mami vas da je uslikate, prosto svaki deo ima neku istoriju, vezan je za neku legendu, neki događaj iz istorije. Nešto više o istoriji Kotora možete pročitati ovde

Ove slike koje sam napravila u Kotoru izabrane su kao najzanimljivije od strane mojih prijatelja, mada ih ima još, ali ne možemo ih sve staviti a verujte da bih, prelepe su.

Perast, mesto koje smo posetili četvrtog dana boravka, izulo me je iz cipela, to je mesto koje definitivno morate, morate za svog života videti.

Tačno pre 20 godina sam bila u Perastu. Zanimljivo je da sam ovoga puta ponešena emocijama zaboravila naočare pored ove kugle, jer sam želela da se slikam na istim stepenicama kao pre 20 godina. Kada smo krenuli kući za Novi Sad, zamolila sam taksistu koji nas je vozio na aerodrom da stane i moje naočare su i dalje bile tu – NAKON TRI DANA. Horde turista, kao i stanovnika, tuda su prolazile svakoga dana ali moje naočare su i dalje bile tamo. Neverovatno.

Kada stignete u Perast svaka kuća od kamena mogla bi biti razglednica, svake stepenice mogle bi biti istorijski detalj, svaka kuća izgleda kao da je palata ili svetilište, ali pravo svetilište, mesto koje oduzima dah je preko puta vas u moru – ostrva sv. Đorđe/sv. Juraj i naravno čuvena Gospa od Škrpjela. Povratna karta barkom do ostrva Gospa od Škrpjela košta 5 €, mala cena za nešto što nikada nećete zaboraviti, garantujem vam životom, ovo definitivno ne smete propustiti. Sam ulaz u crkvu i muzej će vas koštati još 1.5€ po osobi ako to nije uključeno u Vaš aranžman. Snimala sam kamerom dolazak na ostrvo, crkva koja je zaista nešto posebno u kojoj se nalaze takve starine vredne i čuvane godinama. Pre nego što odete, pročitajte nešto o tome da bi znali šta gledate i šta sve treba da gledate, jer mesto je prepuno zanimljivih legendi koje se ne mogu sabrati za kratko vreme. Zato sam ja fotografisala sve delove ove crkve, jer nećete stići baš sve da ispartite dok vodič priča. Sama legenda kaže da je crkva nastala tako što su mornari 22.07.1452 godine našli u moru na steni sliku Bogorodice sa detetom, te su godinama kasnije svojim rukama donosili kamenje i sagradili ostrvo. Najčešće pomorci nakon uspešne plovidbe, kao zahvalnost za uspešan povratak. Vremenom je nastalo ostrvo nakoje i sada potapanjem starih jedrenjaka koji su isluženi, prepunjeni kamenjem spuštaju na dno da i tako čuvaju ostrvo.

Zavetna crkva bila je puna pločica, sve u čistom srebru koje je bilo cenjenije od zlata, kao i drugih poklona koje su pomorci donosili u znak zahvalnosti Gospi nakon teškog putovanja.

Najzanimljivija je priča žene moreplovca koja ga je čekala 25 godina da se vrati sa puta. Jacinta Kunić je svojom ispočetka crnom, a kasnije sedom kosom vezla ikone i slike koje se nalaze iznad oltara u crkvi. Čekajući svoga muža, koji se nikada nije vratio.

U crkvi se nalazi 68 slika rađenih tehnikom ulje na platnu, zatim oko 2000 zavetnih pločica koje su moreplovci ostavljali pred put. Najstarija je iz 1654 godine, a ima ih i od pre mesec dana. Sadrže imena kapetana broda, brodova, članova posade, ali svaka od njih ima na gornjem delu znak VFGA, što prevedeno sa latinskog znači „zavet sam učinio, milost sam dobio“

Nasuprot crkvi nalazi se mala prostorija u kojoj je sada suvenirnica, a nekada je bila pomirionica, gde su zavađene strane, supružnici, porodice u krvnoj osveti ili komšije u svađi bili mireni.

Plato ispred crkve i pogled na ostrvo sv. Đorđe je neprocenjiv, nezaboravan. Čuvena fašinada, običaj je koji se događa svakog 22. Jula kada Bokelji nose kamenje barkama na ostrvo kako bi Gospa od Škrpjela ostala očuvana i krasila Bokokotorski zaliv.

Nadam se da sam vam barem malo dočarala lepote Boke Kotorske i da ćete se odlučiti da posetite ovo čarobno mesto, ukoliko niste. Verujte mi ja sam ostala zadivljena.

Za kraj šta drugo? Galija-Kotor

4 thoughts to “Boka Kotorska – moje mesto za odmor”

    1. Dragi Miloše, zahvaljujem na komentaru, drago mi je da vam se tekst dopao kao i slike 🙂 Boka je divna, obavezno je posetite, očekujem da to podelite sa nama, da vidimo vaše iskustvo :), hvala još jednom!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.