Termin blockchain kao i njegova primena do sada je bila vezana uglavnom za kriptovalutu Bitcoin. Bila. Ta savremena tehnologija će u u budućnosti biti primenjena i na mnogo drugih stvari, njegov potencijal je ogroman, zato nije slučajnost da se u poslednje vreme ta mogućnost toliko pominje i izaziva veliko interesovanje u svetu.
Dakle, o čemu se tačno tu radi? Oni koji nisu upoznati sa tehnologijom blockchain-a mogu reći sledeće, radi se o jedinstvenom sistemu prenosa, čuvanja i transfera informacija, putem jedinstveno formiranog broja, hash-a, koji se formira za svaku transakciju posebno. Blokovi u kojima se nalazi informacija povezani su nodovima i stvaraju nove blokove sve do poslednjeg dela kada transakcija bude izvršena, odnosno stigne do krajnjeg korisnika. Jedinstveni kod ili hash koji sadrži enkriptovane slučajno izabrane brojeve formira se za svaku transakciju posebno. Transakcije se odvijaju po sistemu peer-to-peer (P2P), odnosno bez posrednika a brzine kojom se one odvijaju su fascinantne. Mogućnost greške je takođe svedena na minimum.
Ono što blockchain čini još zanimljivijim je da transakcije mogu biti javne i privatne. Sve transakcije ili informacije u vezi sa nečim što smo obavili putem blockchain-a ostaju zauvek zapisane. Milioni i milioni transakcija pohranjeni su u sistem koji čine distribution ledger, odnosno sistem koji je moguće dodavati i menjati ukoliko postoji dogovor ili koncenzus među peer-ovima, tada se radi o sistemu otvorenog koda, te je on javan.
Primena blockchain-a bi mogla biti ogromna, zato ne čudi da su banke veoma zainteresovane za ovaj način poslovanja i primene, razlozi za to su ogromni, manja papirologija i troškovi, brzina izvršenja je fascinantna, kao i tačnost. Nisu samo banke te koje su zainteresovane za primenu blockchain-a tu su takođe i fintech kompanije.
Ovaj jedinstven način čuvanja podataka o transakcijama, proizvodima ili bilo čemu što želimo, mogao bi u budućnosti da se koristi u sistemu javnih čuvanja podataka recimo: zdravstveno i socijalno osiguranje, vozačke dozvole, podaci o vlasništvu, kupovinama nektretnina, podaci o plaćanjima i ko zna čemu još sve.
Ono što je stvorilo najveću konfuziju prilikom pominjanja blockchaina je kako i gde će se taj sistem primenjivati i koje promene može izazvati i naravno nemoguće je tačno predvideti kako će se situacija kretati, nešto više o tome sam pronašla u tekstu ovde.
Revoluciju koju blockchain tek treba da napravi u finansijskom sektoru potkrepljuje i činjenica da je bespotreban posrednik u izvršenju transakcija, kao i plaćanje provizija za te transakcije, tačnost koja je matematički precizna do gotovo perfekcije i naravno decentralizacija sistema koja je ključ.
Evo nekih mogućih primena blockchain-a u budućnosti:
- Sistem otvorenog koda- formiranje pametnih ugovora korišćenjem otvorenog koda gde je moguće isplanirati i napraviti ugovore i do datalja isplanirati transakciju u određeno vreme.
- ekonomija deljenja, odnosno sistemi peer-to-peer koji imaju primenu direktnog plaćanja među korisnicima bez posrednika kao što je E-bay , AirBnB, Uber
- crowdfunding platforme koje bi iskoristile maksimalno sistem blockchain-a radi direktnog finansiranja i ulaganja u projekte
- projekti vlade, ankete i glasanje mogle bi biti transparentne i omogućiti uvid u sistem i smanjiti mogućnost manipulisanja a povećati efikasnost
- AML efikasnija kontrola sprečavanja pranja novca i identifikacije klijenta (KYC)
- trgovina na berzi, gde je omogućena brzina u izvršenju transakcija, koja do sada nije mogla biti ispraćena trgovinom na berzi.
- zaštita intelektualne svojine
Ovo su samo neke od mogućnosti, dosta stvari o blockchainu tek će naći svoje praktične primene u kreiranju digitalnih wallet-a i primenu u svakodnevnom životu. Iako je ekonomija ta koja je najčešće pominjana kao nešto gde će biti dosta primenjivana blockchain tehnologija, ni druge sfere nisu manje zastupljene a to je često tema na Ted Talks meni konkretno interesantan govor Alex-a Tapscotta koji možete pogledati ovde